Округли сто посвећени овом преминулом пјеснику, есејисти, књижевном критичару и новинару
На Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву одржан је округли сто у оквиру манифестације „Дани Жељка Грујића“, посвећене овом пјеснику, есејисти, књижевном критичару и новинару, за кога је речено да је све радио предано и да је један од симбола Новинске агенције Републике Српске – Срна. Учесници округлог стола били су: Ђорђо Сладоје, Ђорђе Нешић, Милован Пандуревић, Раде Симовић, Бранка Чугаљ, Маријана Петронић, Душко Певуља, Ненад Тадић, Синиша Мидић и Ранко Поповић.
Један од симбола Срне
Учесник програма Ненад Тадић, говорећи о Грујићу као новинару и уреднику Новинске агенције Срна, рекао је новинарима да је он један од симбола Срне, која је симбол Републике Српске не само у информативном смислу него симбол Српске уопште. „Када споменете институције које је направила Република Српска, Срна је скраћеница која је све то покренула. Грујић је сматрао исправним да је Срна жила куцавица Републике Српске“, изјавио је Тадић, новинар и некадашњи уредник Срне.
Тадић је навео да је, када је ријеч о медијском принципу, Грујић веома значајна личност, један од првих људи који је почео да ради у Срни и био веома предан раду. „Када је ријеч о културном плану, Срна је сама производила разне програме – штампала књиге, послије су дошла видео-издања и слично, али је Грујић један од људи који је томе поприлично допринио, плус његов приватни рад на поезији“, додао је Тадић.
Проф. др Душко Певуља са Филолошког факултета Универзитета у Бањој Луци рекао је да су на округлом столу говорили о Грујићевој књизи „Живот у фусноти“, чиме се на лијеп начин заокружује његово стваралаштво које је добрим дијелом остало у рукопису. Он је подсјетио да је прошле године постхумно објављена Грујићева књига о југословенству од њених зачетака, а ове године аутобиографска која показује све оно чиме се он бавио.
Професор Певуља је рекао да су од непроцјењиве важности округли столови са којих ће се начини зборник радова који ће показати цјелокупан портрет Грујића, који је, између осталог, врсни познавалац српске културне историје. Према његовим ријечима, од свега је најважније да се појављују Грујићеве књиге јер оне на најбољи начин њега представљају.
Интелектуална громада
Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др. Владан Бартула рекао је да ова високообразовна установа други пут учествује у организацији манифестације „Дани Жељка Грујића“, чији је циљ да се промовише његово дјело и његов богат књижевни и научни опус. „Жељко Грујић био је занимљива појава, озбиљан пјесник, интелектуална громада која је живјела у нашем граду, а иза себе је оставио заоставштину која завређује пажњу“, истакао је Бартула.
Бартула је рекао да су на округлом столу имали прилику да чују детаље о значају Грујићевог дјела од његових пријатеља, познавалаца и људи који су са њим радили. Манифестација „Дани Жељка Грујића“ одржана је на Палама, 1. и 2. септембра 2024, у организацији ЈУ Народна библиотека Пале и Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Првог дана манифестације, у Културном центру у Палама, отворена је изложба „Завичајна збирка Народне библиотеке Пале“, а након тога одржано Књижевно-музичко вече и промоција књиге „Живот у фусноти“. Другог дана манифестације, служен је молитвени помен у храму Св. Архангела Гаврила, а након тога одржан Округли сто о стваралаштву Жељка Грујића.
Жељко Грујић рођен је 1961. у Сарајеву. Био је новинар у „Срни“ од почетка рата, а од 1994. до 1997. године био је главни и одговорни уредник Агенције. Почетком 2000. године повукао се из новинарства, а од 2004. године наставио је рад у Народној библиотеци на Палама, гдје је покренуо Завичајно одјељење. Био је члан Удружења књижевника Републике Српске и аутор неколико збирки поезије и књига публицистичких текстова. Преминуо је 3. септембра 2022. године на Палама у 61. години.
